СРОДНЕ ВЕСТИ

          ПРОСЕЧНОМ човеку више се исплати да умре у Риму, Прагу или Братислави него у Београду, Нишу или Новом Саду. Да и стварност понекад личи на црнохуморни виц показују цене погребних услуга које су у овим земљама неупоредиво ниже него код нас. Рачун за последњи испраћај у српској престоници може да буде и неколико пута већи од цене сахране у мањим градовима у унутрашњости.
          На велике разлике у ценама погребних услуга указано је у јеку актуелне борбе приватника за равноправан статус на тржишту сахрањивања. Економиста Драгољуб Рајић извео је рачуницу према којој скромни укоп у Милану, где је просечна плата 1.900 евра, кошта око 465 евра. У Прагу, са средњом зарадом од око 1.200 евра, погреб износи 405 евра, а у Братислави, где зарађују у просеку 1.000 евра, сахрана кошта - 376 евра. Последњи испраћај у Србији кошта од 900 до 1.000 евра.
          - У највећем броју европских држава јавна комунална предузећа не баве се погребним делатностима, већ ове послове добијају приватне фирме - објашњава Рајић. - Да би прошла на тендеру, приватници се труде да максимално спусте цену и повећају квалитет. Код нас то није случај, јер погребне услуге пружају јавна предузећа којима се нерационално газдује.
          Рајић каже да у мањим градовима у Србији трошкови погреба износе и три пута мање него што је то случај у Београду. Реч је о местима која немају јавна погребна преузећа, већ се сахранама и гробљима баве приватници.
          Специјализована погребна јавна предузећа у Србији послују у четири града - Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу - где је растанак са овим светом и најскупљи. Председник удружења приватних погребника Драган Здјелар ову појаву објашњава монополом
          комуналних предузећа, која своје губитке пребијају преко цена услуга.
          - Основни трошкови сахране који подразумевају таксу, гробно место и укоп у Параћину коштају 13.000 динара. Исто то у Београду треба платити између 50.000 и 60.000 динара - наводи Здјелар. - Моје предузеће запошљава пет радника, а са једним више могао бих да изведем и хиљаду сахрана годишње. Београдско предузеће "Погребне услуге", поређења ради, има 430 стално запослених и око 150 радника по основу уговора.
          Неуређено стање у овој области довело је и до великих разлика у ценовницима погребне опреме. Према подацима Удружења погребника, просечан храстов сандук за сахрањивање у Београду за најмање трећину је јефтинији код приватника. Сличан однос цена важи и за чување покојника у хладњачи, превоз, па и цене венаца и цвећа.
          За власника приватног предузећа "Фунеро" из Суботице Јожефа Мишколција, кључно је питање квалитета производа и услуга, који је знатно нижи код јавних предузећа.
          - Нама је заиста важно да купац стекне поверење у нас и да дође поново. Цене услуга нисмо мењали годинама, а квалитет смо подигли на ниво који ниједан јавни монополиста не може да постигне. Сваки наш радник, који је у контакту са покојником, обучен је у белу кошуљу са црном краватом, превозимо белим возилима, а ред постоји и код постављања цвећа на хумку. Венци најближе родбине иду на врх, а свака трака мора да буде видна и јасно читљива - набраја Мишколци.

          МОНОПОЛ БЕЗ КВАЛИТЕТА
          КАДА би у Суботици моје предузеће имало монопол у сахрањивању, тврдим да би свега годину дана касније опао квалитет - тврди Јожеф Мишколци из Суботице.
          - Зашто би монополиста био мотивисан да смањи цене својих услуга? Важно је да се што више предузећа такмичи за место на тржишту. Опрема и услуге сахрањивања тако постају јефтиније и квалитетније. То је и разлог што последњи испраћај у Европи мање кошта него у Србији - наводи овај суботички погребник.

          МАЊАК МЕСТА НА ГРОБЉИМА
          У ОДРЕЂИВАЊУ цена гробних места јавном комуналним предузећима у највећим градовима у Србији наруку иде и чињеница да су гробља тесна и без пројеката за проширење. Мањак места за сахрањивање и недостатак урбанистичких планова, који јасно предвиђају повећање капацитета, јавни погребници користе за "надувавање" цена гробних места и гробница. Вечна почивалишта у Београду достижу и цену од неколико десетина хиљада евра, а све је више парцела којима се тргује на сивом тржишту.