СРОДНЕ ВЕСТИ

          БЕРЛИН- Научници тврде да су пронашли ретке доказе праисторијског масакра у Европи пошто су ископали 7.000 година стару масовну гробницу са остацима неких од првих пољопривредника Старог континента на којима су видљиве ужасне ране.

          Археолози који су проучавали кости 26 мушкараца, жена и деце сахрањених на локалитету из каменог доба Шонек-Килианштатен у близини Франкфурта кажу да су пронашли отиске ударца тупим предметом у главу, ране од стрела и намерно поломљене потколенице код неких жртава - како би их или спречили да побегну или да пренесу суморну поруку преживелима.

          "Било је то или мучење или сакаћење. Не можемо са сигурношћу да кажемо да ли су жртве биле живе", рекао је Кристијан Мејер, један од аутора студије објављене јуче у листу Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес.

          Мејер каже да њихова открића дају на значају теоријама које су се појавиле када су недавно пронађена још два гробна места у Немачкој и Аустрији. На сва три локалитета, жртве и починиоци су долазили из културе линеарне керамике (ЛБК), коју су чинили фармери који су у централну Европу стигли 5.500 пре нове ере. Култура је названа по линеарним тракама којима су украшавали своју керамику.

          Занимљиво је и да сва три налазишта потичу с краја 600-годишњег присуства ЛБК што сугерише на то да су се припадници ове културе - која се развијала у данашњој Мађарској и дуж Дунава - окренули једни против других.

          "Реч је о проналажењу шаблона. Једна масовна гробница јесте спектакуларна али је то само једна гробница. Али неколико налазишта из истог периода - тада се шаблон појављује", рекао је Мејер.

          У чланку аутори наводе да "нови докази...заједно са претходним резултатима указују да масакри целих заједница нису били изоловани инциденти већ честе појаве у последњим фазама ЛБК".

          Крис Скари, археолог са Универзитета Дарам, који није учествовао у студији сматра да су закључи археолога добро подржани доказима.

          "Оно што је веома интересантно је ниво насиља. Не само уништавање ривалсне заједнице - ако је то био случај - већ систематско ломљење ногу", рекао је он АП-у. "То указује на технику застраживања која је била део овог насиља унутар заједнице".

          Мејер, антрополог са универзитета Манц каже да нико не може са сигурношћу да каже шта је изазвало покољ али да је, на основу онога што се зна о ЛБК култури, могуће спекулисати. Примера ради, крај ЛБК поклопио се са климатским променама.

          "Популација ЛБК проширила се значајно а то је повећало и могућност сукоба", рекао је Мејер. "Такође, ЛБК су се бавили пољопривредом, били су трајно насељени. За разлику од ловаца који су могли да се преселе и тако избегну конфликт ови људи нису могли да побегну. Додајте то чињеници да је вероватно постојао период суше која је исцрпела све залихе и ето сукоба".

          Мејер каже и да теорију сукоба две различите групе унутар ЛБК подржава и постојање древне границе у близини налазишта Шонек-Килианштатен. Археилози су пронашли да се кременом и тоцилом трговало са ове стране "зида" али не и преко њега - што значи да две групе нису биле родбински везане.

          Нападачи су поштедели неке чланове групе а да су најчешће жртве била деца, одрасли мушкарци и старије жене. "Највероватније да су младе жене, којих нема у гробници, отете", рекао је Мејер.