Загонетка: Повленске кугле

Strašna jaruga!

Velika slika potoka sa kuglama!

Slika 14 jun 2010g. Možete naći razna objašnjenja nastanka kugli po časopisima i na internetu. Svako objašnjenje je samo pretpostavka. Da su kugle pale kao meteorit... prsle bi, kamen je to... Ako je čovek to radio, znalo bi se ko je... i sa kojom namerom.
Potok u kome leže kugle nema vode, verovatno ima u proleće kad se tope snegovi. Otpada mogućnost da je kugle oblikovala voda.
Ako mislite da su povlenske kugle neki beznačajan kamen oblutak... ne! Kad siđete u potok i priđete kuglama iznenadite se koliko su to velike kugle, to su ogromne kugle.
I tako... Povlenske kugle ostaju zagonetka! 

*

Naše kugle !

Ne treba potcenjivati Povlenske kugle, nije ni Stounhedž nešto bolji pa su Englezi od toga napravili mit, napisali knjige, snimili filmove. Što je kamenje Stounhedža bolje od Povlenskih kugli... Ali nama Srbima sve tuđe bolje nego naše...
Bez obzira kakav je vaš stav, Povlenske kugle jesu zagonetka. Tek kad siđete u jarugu i priđete kuglama, osetićete kao neku auru oko tog mesta i jezu misterije... i promenićete mišljenje. Da li je kugle oblikovala ljudska ruka, priroda, vode i bujice, ili su pale kao meteorit, ove kugle jesu zagonetka i vredi ih posetiti. Kaže mi starica iz kuće u blizini tih potoka...
           "...Jesi li vidio kako su lepi.."

        видети више:  http://www.vizijadanas.com/povlenske_kugle.html

__________Trag: "Tajne povlenske kugle"
Emisija "Tajne povlenske kugle" odgovara na pitanje kako su se sudbine povlenskih gorštaka, njihovi stavovi i život, našli u pozorišnim predstavama, na sceni Ateljea 212, zašto su presušila, biser prirode, Taorska vrela, kako se iz povlenskih šuma i urvina i dalje izvlače drva ljudskom i konjskom snagom, na način ništa drugačiji o onog od pre više vekova...
Tajanstvene, nadaleko čuvene i mnogo puta istraživane povlenske kugle nisu čudo prirode, nisu džinovska topovska đulad ni oruđe za katapulte ratničkih prastarih civilizacija, niti su volšebna rukotvorina vanzemaljaca, ali se tako i dalje veruje. 
       видети више: http://www.rts.rs/page/tv/sr/story/20/RTS+1/42411/Trag:+%22Tajne+povlenske+kugle%22
       погледати и књигу пок. проф Р. Пешића: ОПТУЖУЈЕМ ЋУТАЊЕ...

Udba je pobila elitu u emigraciji / Ivana Cvetković

 Istraživač Radovan Kalabić o operacijama Tajne policije  _______________________________________________________________

Udba je pobila elitu u emigraciji

Dragica Milošević se vraćala kući zorom posle naporne smene u restoranu „Miomirs serbijan klab“ u Čikagu. Priželjkivala je da što pre izuje sandale posle višečasovnog stajanja i planirala da po podne ode po devetogodišnju ćerkicu Ivanku, koja je to veče trebalo da prespava kod drugarice. Ušla je u kuću i samo nekoliko sekundi kasnije Vest nort avenijom odjeknuo je krik, a zatim i neutešni lelek. Na podu su ležala izmasakrirana tela njene ćerke i nevenčanog muža Dragiše Kašikovića.
- Telo muškarca starog 45 godina izbodeno je ravno 64 puta. Čelo i jedan obraz bili su mu potpuno smrskani. Lobanja razbijena udarcima teškog čekića. Na dva-tri koraka dalje nepomično je ležalo telo devetogodišnje devojčice. Zatečena u spavaćici, očigledno tek probuđena, ona je zadobila 54 smrtonosna uboda. Oči su joj bile rasečene - piše Radovan Kalabić u knjizi „Srpska emigracija“ čijim su se podacima, bez navođenja, poslužili zaposleni u Ministarstvu za dijasporu Srbije kada su od BIA zatražili podatke o umešanosti Udbe u ubistva 12 političkih emigranata.

Prepoznala krvnika

Ubice su za sobom ostavile zidove pa čak i tavanicu isprskane krvlju, sobu u neredu i slupanu pisaću mašinu u jednom od ćoškova.
Kako Kalabić ističe za „Blic“, ubice urednika čikaškog lista „Sloboda“ i publiciste Dragiše Kašikovića i devetogodišnje Ivanke Milošević nikada nisu privedeni pravdi iako je sasvim sigurno da se iza monstruoznog ubistva nalazila jugoslovenska tajna policija iz vremena Josipa Broza. On veruje da je jedan od aktera ovog slučaja izvesni Bogoje Panajotović, koji se izdavao za političkog emigranta i tako stupio u kontakt sa Kašikovićem.
- Malu Ivanku su monstruozno ubili jer je prepoznala ubice, što samo govori o tome da su Kašikovića likvidirali ljudi iz njegovog okruženja - rekao je Kalabić objašnjavajući da je oko ponoći devojčica zvala Kašikovića da dođe po nju i vrati je kući, jer joj se nije ostajalo na rođendanu kod drugarice.
Tokom istraživačkog rada, Kalabić je došao do podataka da su žrtve Udbe po pravilu birane među najuglednijim i najobrazovanijim srpskim emigrantima, a da su ubice ostavljale svoj karakterističan potpis posle ubistva.
- Prvi na listi za odstrel našli su se urednici listova i časopisa, pisci antikomunističkih pamfleta ili ugledni poslovni ljudi - kaže Kalabić ističući da tajnim agentima nisu bile interesantne kafanske patriote koje su eventualno vrbovali da za njih špijuniraju.
Žrtve su, kako piše u knjizi, ubice obično sačekivale u stanu, noću, kada su dolazile same, dok je za ubijanje korišćeno isključivo hladno oružje, jer je bilo važno da se „telo žrtve unakazi i izmrcvari“.
Kalabić pretpostavlja da je Udba zvanične tajne agente prestala da koristi nakon slučaja ekstremnog levičara Vlade Dapčevića, kojeg su agenti tajne policije u saradnji sa rumunskom tajnom službom Sekuritateom oteli u Bukureštu. Tom prilikom ubijena su dvojica Dapčevićevih pratilaca. Policija je tada objavila da je Dapčević uhapšen u Jugoslaviji nakon vršenja terorističkih akata.

„Ubica“ odustao

- Dapčević je zatim pušten i vratio se u Brisel gde je živeo sa suprugom Mišlin, inače sestrom belgijskog ministra pravde. Tada Udba šalje agenta Slobodana Mitrića da ga ubije u Briselu - kaže Kalabić ističući da je Mitrić nakon poznanstva sa Dapčevićem odbio da izvrši zadatak.
- Od tog momenta Udba na zadatke šalje kriminalce koji nemaju nikakvu savest. Kriminalci su kazne opraštali, a za uzvrat tražili izvršavanje patriotskih poslova, što je bilo idealna zavesa za državni terorizam - smatra Kalabić ističući da je država za posebne usluge kriminalcima omogućila otvaranje restorana, butika, čak i poslastičarnica. On ističe da su ubistva političkih neistomišljenika u inostranstvu prestala dolaskom Slobodana Miloševića na vlast.
Nakon Kašikovićevog ubistva u junu 1977. godine, započela je serija likvidacija srpskih emigranata u Americi. Iste godine u gradu Geru, država Indijana, ubijen je Bogdan Mamula, dok je godinu dana kasnije u državi Mičigen ubijen Borislav Vasiljević, vlasnik srpskog radija „Čas“. U Čikagu je 1986. nađen mrtav Borivoje Manić čiji su delovi tela bili razbacani po gepeku automobila.
Urednik lista „Iskra“ Ratko Obradović ubijen je 1969. u svom stanu u Minhenu, a iste godine likvidiran je Sava Čubrilović u Švedskoj, pet godina kasnije telo Jakova Ljotića (brat Dimitrija Ljotića) nađeno je u kadi punoj vode u stanu u Minhenu. U Briselu je 1975. ubijen Bora Blagojević, pripadnik pokreta Draže Mihailovića, dok je iste godine u svom stanu ubijen sedamdesetpetogodišnji Petar Valić, urednik novina „Vaskrs Srbije“. Na listi ubijenih emigranata nalazi se i predsednik Srpske narodne odbrane za zapadnu Nemačku Dušan Sedlar koga su udbaši likvidirali dok je u Diseldorfu odlazio do kioska da uplati loto.

Ivana Cvetković 

Izvor : BLIC, 17. VI   2005 /